Ekonomsko-trgovinska škola Bečej

Vodič za rad u virtuelnom osiguravajućem društvu

Knjiga primljenih računa

Knjiga primljenih računa (obrazac KPR) je dokument u kome se prikazuju računi koji su primljeni u određenom periodu. Na osnovu ovog dokumenta i knjige izdatih računa poreski obaveznik vrši obračun PDV.  

Uprošćeno rečeno, obračun PDV se vrši tako što se iznos PDV koji je prikazan u knjizi izdatih računa umanji za iznos PDV koji je prikazan u knjizi primljenih računa. Svi obveznici PDV su dužni da formiraju knjigu primljenih računa za svaki obračunski period. Izgled i forma knjige primljenih računa proizilaze iz Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije PDV.  

U knjigu primljenih računa, upisujemo redni broj dokumenta, zatim broj računa koji se nalazi na računu za plaćanje, datum pišemo onaj za koji period nam je stigao račun, npr. za mesec oktobar, onda pišemo od 01.10.2014. do 31.10.2014. , posle toga pišemo ko nam je izdao račun, u primeru gore izdavalac je Elektrovojvodina ili Telekom Srbija. Poreska osnovica nam je na računu (račun električne energije) unesemo je u tabelu, kao i vrednost fakture sa PDV-om, i na kraju izračunamo porez od 20%.  

Primer kako izgledaju računi Telekom Srbije i Elektrodistribucije.

Knjiga ulazne pošte

Knjiga ulazne pošte nam služi da zabeležimo sve dokumente koji pristignu u našu kompaniju. Unesemo datum kada nam je pristigao dokumenat, zatim naziv tog dokumenta (potpisana ponuda, zahtev za osiguranje, popunjen upitnik itd..) Moramo napisati i ko je poslao taj dokument, fizičko ili pravno lice i njegovu adresu. Ulazna pošta nam omogućuje praćenje svih bitnih dokumenata unutar preduzeća. I

Knjiga izlazne pošte

Postoji i knjiga izlaznih računa, to nam omogućava da pratimo sve dokumente koje izlaze iz našeg preduzeća, isto je kao kod ulazne pošte, samo što kod izlazne zapisujemo kome se šalje neki dokument.

Obrazac stroge evidencije

Vođenje stroge evidencije svojom funkcionalnošću pokriva sve procese evidentiranja, zaduženja i praćenja utroška dokumenata


Kod obrasca prvo se mora napisati ime i prezime agenta na čije se ime zadužuje ponuda ili polisa. 

Zatim, unosi se podatak koje je to osiguranje, životno ili imovinsko, redni broj ponude ili polise, ime i prezime klijenta, zavisi da li je fizičko ili pravno lice, datum primanja, šifra posrednika, takođe treba obavezno napisati tip obrasca, da li je ponuda ili polisa i status da je taj dokumenat zadužen. Broj ponude i polise ne mora da bude isti (ako je ponuda označena pod  brojem 1, ne mora i polisa biti broj 1).  Kad nam je stigla prva ponuda i prva polisa (životnog i neživotnog osiguranja) naša služba je odlučila da ih gleda odvojeno stoga smo obe označile pod brojem 1 i zbog toga su gore navedeni brojevi različiti.  Obrazac stroge evidencije nam najviše služi da bi imali pregledno napisano sva zaduženja, i služi nam da pratimo brojeve polisa i ponuda.

Postupak obračuna zarade

Šta je to plata?

Zarada, lični dohodak, plata – ovo su svi termini koji u suštini  predstavljaju novac koji zaposleni zarade radeći za poslodavca koji im tu zaradu isplaćuje.

Struktura zarade

(Kao što se vidi iz dijagrama, zarada nalikuje ruskim babuškama – seriji lutkica koje staju jedna u drugu. Tako su i elementi zarade poput tih lutkica sadržani jedni u drugima.)

Osnovna zarada

Najmanja “lutkica” je osnovna zarada koja se (pojednostavljena za potrebe ovog uvodnog teksta) u suštini računa tako što se broj radnih sati koji neki zaposleni ostvari u nekom mesecu pomnoži sa ugovorenom cenom radnog sata tog zaposlenog. Osnovna zarada je zarada koju zaposleni dobija na osnovu ostvarenog rada.

Neto zarada

Neto zarada (zarada koju zaposleni dobija na ruke ) je sledeći element koji u sebi uključuje osnovnu zaradu, ali i određene dodatke na osnovnu zaradu. Primeri tih dodataka su: dodatak za topli obrok, regres, dodatak za minuli rad. Neto zarada je osnovna zarada uvećana za dodatke koji pripadaju zaposlenom na osnovu zakonskih propisa.   

Bruto zarada

Kada se na neto zaradu doda iznos poreza na zaradu i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje zaposleni plaća državi dobija se bruto zarada. Postoje tri osnovna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje: doprinos za penziono osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.U Srbiji je na snazi sistem bruto obračuna zarada, tako da što se tiče zakonodavstva, propisa i zakona – termin zarada se uvek koristi u kontekstu bruto zarade. Bruto zarada je dakle neto zarada uvećana za poreze i doprinose zaposlenog.

Super bruto zarada

Bruto zarada koju zakon propisuje na žalost nije iznos koji poslodavac plaća sa svog računa mesečno da isplati zaposlenog, već se na taj iznos bruto zarade dodaju još jednom doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – ovaj put se ti doprinosi nazivaju doprinosima na teret poslodavca. Super bruto zarada je dakle bruto zarada uvećana za doprinose poslodavca

Zaključak, svi zaposleni ostvaruju BRUTO zaradu ali im se isplaćuje NETO zarada i to je iznos koji dobijaju u koverti ili na otvoreni tekući račun u banci.


Koliko zaposlenom zaista preostane čiste zarade kada se odbiju svi troškovi? 

Ta računica se razlikuje u zavisnosti od vrste i karaktera zarade kao što su zarada, penzija, zakupnina, dopunski posao, prihodi od kamata na oročeni novac u banci, prihodi od trgovine akcijama na berzi, prihodi od sopstvenog posla ili prihodi od udela u nekom trećem poslu.

 Tabelarni prikaz formula za računanje zarade

 Kako bismo počeli sa obračunavanjem, moramo pre svega kreirati tabelu, koja izgleda sadrži: Redni broj, ime i prezime, osnovna zarada (koef. i zar/h) , broj sati (rad i bolovanje), godina staža, zarada, minuli rad, bruto zarada, umanjenje, osnovica za porez, porez, doprinosi na teret zaposlenog ( PIO, zdravstveno i nezaposlenost), doprinosi na teret poslodavca (PIO, zdravstveno i nezaposlenost) i na kraju neto zarada.


Primer za obračun zarada

Potrebno je da izračunamo zaradu za dva radnika  upreduzeću “ Lika” koja se bavi prodajom satova. 

 Cena jednog sata u ovom preduzeću iznosi 200 dinara.  

 Počećemo od Gordane Jovanović koja nije imala ni jedan dan bolovanja i koja ima sve radne sate. To je za nijasnu lakse računati, jer nemamo procente kao kod radnika koji je bio odsutan određen broj sati. Po koracima od 1 do  9 objasnićemo celu proceduru računanja.  


 1. Dakle, prvo računamo OSNOVNU ZARADU 


(formula se nalazi u tabeli formula za obračun zarada)

Uzimamo broj Gordaninih radnih sati i množimo sa cenom jednog sata preduzeća

2. Nakon toga na red dolazi izračunavanje minulog rada.   


 Minuli rad je dodatak na osnovnu zaradu zaposlenog koji se isplaćuje zaposlenom na osnovu broja navršenih godina njegovog ukupnog radnog staža.

Nakon toga, računamo minuli rad po gore napisanoj formuli:

3. Treći korak je računanje BRUTO ZARADE.   


BRUTO ZARADU ćemo računati tako što ćemo sabrati ukupnu zaradu i minuli rad. 

4. Četvrti korak je državno umanjenje koje je određeno od strane angažovanih lica u javnom sektoru Republike Srbije. Ona trenutno iznosi: 1.680,00 

Kada bruto zaradu umanjimo za taj iznos dobijamo osnivicu za porez od 10%.

 Sad dolazimo do dela obračuna poreza i doprinosa za Gordanu Jovanović.     


5. Peti korak je obračun poreza od 10%

6. Ono što sledi i što je šesti korak u ovom obračunu jeste PIO na teret zaposlenih i PIO na teret poslodavca.  

Procenat na teret zaposlenog je veći od porocenta na teret poslodavca i iznosi 13%, a iznos procenta na teret poslodavca iznosi 11%

 7. Sedmi korak jeste obračunavanje doprinosa za zdrastveno osiguranje.  
Ono u procentima iznosi 6,15%

8. Osmi korak je izračunavanje  doprinosa za nezaposlenost. 

Ono iznosi svega 0,75%

9. Deveti i poslednji korak jeste izračunavanje NETO ZARADE  Gordane Jovanović. 

Nakon odrađenog primera za Gordanu Jovanović ono  što će vam biti slikovito prikazano jeste kako ćemo izračunati Milošu Lekiću bruto zaradu ako je bio na bolovanju i nije odradio sve radne sate.  Prvi koraci su ponešto drugačiji i tako ćemo isto celu proceduru prikazati slikovito kao i u prethodnom primeru.    


1. Prvo računamo OSNOVNU ZARADU  

Međutim, u ovom slučaju dolazimo do nekih drugačijih računica koje izgledaju ovako:  


Izračunavamo prvo onoliko koliko je Miloš radio sa cenom jednog sata.

Nakon toga, da bismo dobili celokupnu zaradu zaposlenog moramo da izračunamo i 65% od zarade koju bi Miloš zaradio da je sve sate odradio. Međutim, on se razboleo i 48 radnih sati je proveo na bolovanju. Neće dobiti za te sate svih 200 dinara koji idu na sat već određeni procenat. Kako to izgleda videćemo u sledećem koraku:

Kako bi dobili ukupnu zaradu potrebno je da saberemo iznos zarade koju je Miloš zaradio kada je obavljao svoj posao i zaradu koju je Miloš dobio kada je bio na bolovanju. 

Dakle:

Nakon toga, ostala procedura ostaje ista po istom principu kao i prethodna. Iznose Miloševih poreza i doprinosa kao i njegove konačne NETO zarade videćemo u tabeli za obračun zarade zajedno sa Gordanom Jovanović.

Tabela obračuna zarade

Prvi deo obračuna zarade

Drugi deo obračuna zarade

Ono što je bitno napomenuti kao neizostavni deo svakog obračuna zarade jednog preduzeća jeste da se one knjiže na određenim kontima kada obračunamo zarade i kada ih plaćamo (konto br. 550 ,450, 541, 452, 551, 453) i da je potrebno popuniti nalog za uplatu i nalog za prenos. 

Nalog za uplatu  (uplatnicu koristimo kada uplaćujemo zaposlenima NETO zaradu)

Nalog za prenos (koristimo kada preduzeće želi da plati poreze i doprinose)

Kada se koristi knjiga šteta? 

 Kada  se  našim klijentima dogodi šteta, potrebno je da je evidentiramo u knjigu šteta. To će da obavi opšta služba po dobitku prijave štete. Knjiga šteta se sastoji od par tabela u kojoj se upisuju potebni podaci kada se šteta dogodi. Kako izgleda ta tabela, pokazaćemo u sledećem primeru:      


Primer:

Knjiga štete osiguranja

Evidencija naplate premije- kasko osiguranje

Postipak knjiženja

Potrebno nam je: 

1) Kontni okvir 

2) Dnevnik 

3) Finansijske kartice

Šta je to kontni okvir?

To je spisak svih računa odnosno konta koje koristi neki privredni subjekat. Kontni okvir je propisan zakonom koji je usklađen sa međunarodnim računovodstvenim standardom i kontnog okvira se moraju pridržavati sva preduzeća. Sastoji se iz:

1) Klase (jednocifreni broj) – obeležavaju se sa brojevima od 0-9 

2) Grupe (dvocifreni broj) – obeležavaju se dvocifrenim brojevima i formiraju se tako što se jednocifrenom broju od 0-9 dodaje broj klase 

3) Konta (trocifreni i četvorocifreni brojevi) – obeležavaju se tako što se jednocifreni broj od 0-9 doda dvocifrenom broju grupe

Klase: 

 0  Neuplaćeni, upisani kapital i stalna sredstva 

 1  Zalihe 

2 Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina 

3  Kapital 

4  Dugoročna rezervisanja i obaveze 

5  Rashodi 

6  Prihodi

 7  Račun otvaranja i zaključka konta stanja i uspeha 

8  Vanbilansna evidencija 

9  Slobodna klasa

Dnevnik

U dnevnik se knjiži svaki dokument koji dobijemo: 

• od klijenata 

• obračun zarada 

• izvodi

Razlika između aktive i pasive

Kod aktivnih konta se na dugovnoj strani knjiži početno stanje i svako povećanje, a na potražnoj strani sva smanjenja. Kod pasivnih konta se na potražnoj strani knjiži početno stanje i svako povećanje, a na dugovnoj strani sva smanjenja.

Šta je to dugovna, a šta potražna strana konta?

Finansijske kartice

Promena koja je proknjižena u dnevniku mora biti proknjižena i na karticama. Za svaki konto postoji zasebna kartica na kojoj se knjiži promena na potražnu ili na dugovnu stranu, gde se obračuvana i saldo. U zavisnosti da li konto duguje ili potražuje, ako konto duguje saldo će se povećati za određeni iznos, ako konto potražuje, saldo se smanjuje za određeni iznos.  


U osiguravajućim kompanijama konta nisu u obliku u kakvom ćemo mi prikazivati primere, već su u obliku finansijskih kartica. 

Ovaj konto, ali i svaki drugi konto funkcioniše  po istom principu. Iznos promene se piše na strani duguje ili na strani potražuje, a potom se sabere ili oduzme u koloni saldo, ovo zavisi od toga da li je konto aktivan ili pasivan. (Vidi stranu - razlika između aktive i pasive) Svaki konto ima svoju finansijsku karticu.

Knjiženje nekih osnovnih promena

Navešću neke osnovne promene koje su veoma važne za svaku osiguravajuću kuću. 

To su sledeće promene: 

1. Kada se potpiše ponuda za životno osiguranje 

2. Kada se potpiše polisa za životno osiguranje  

3. Kada se potpiše ponuda za neživotno osiguranje 

4. Kada se potpiše polisa za neživotno osiguranje 

5. Knjiženje obračuna zarada i isplata zarada 

6. Kada se plaćaju računi  


Ove ponude ću objasniti kroz primere kako bi lakše shavtili.  


1. Kada se potpiše ponuda za životno osiguranje - koriste se sledeća konta: 

Konto broj 200 – Potraživanje po osnovu premije životnog osiguranja 

Konto broj 600 – Prihodi od premija životnog osiguranja  

Primer. Potpisana je ponuda životnog osiguranja u iznosu od 25.578,25 po ponudi broj 1/14

2. Kada se potpiše polisa za životno osiguranje - polisa je potpisana onda kada se plati prva premija. 

Ovakav način knjiženja ove promene je isti i kada se plaćaju rate premija. Konta koja su potrebna za ovo knjiženje su: 

Konto broj 241 – Tekući račun 

Konto broj 200 – Potraživanje po osnovu premije životnog osiguranja   

Primer: Naplate premije po osnovu polise 1/14 . Premija je u iznosu 

 (Ova ponuda je povezana sa prethodnom ponudom)

3. Kada se potpiše ponuda za neživotno osiguranje – za ovu promenu potrebna su sledeća konta: 

Konto broj 201 - Potraživanje po osnovu premije neživotnog osiguranja 

Konto broj 472 - Obaveze za porez na poslove osiguranja Konto broj 612 - Prihodi po osnovu osiguranja imovine        

Primer: Potpisana je ponuda 2/14  u iznos od 55.931,40 porez je u iznosu od 2.663,40

1. Kada se potpiše polisa za neživotno osiguranje - polisa je potpisana onda kada se plati premija. Ovakvo knjiženje je isto kao i za plaćanje rata premije Konta koja se koriste za knjiženje ove promene su sledeća: 

Konto broj 241 – Tekući račun Konto broj 201 – Potraživanja po osnovu premije neživotnog osiguranja 

Konto broj 472 – Obaveze za porez na poslove osiguranja  

Primer: Uplaćena je prva rata premije po osnovu ponude broj 2/14. i izmiren je porez. 

(Ova promene se sastoji iz dve promene. Prva promena je uplata prve rate premije, a druga da je porez izmiren. Porez se plaća u ukupnom iznosu zajedno sa prvom ratom premije )

Napomena: Kada se kasnije uplaćuju druge rate, uplaćuju se samo iznos premije jer smo porez u ukupnom iznosu platili. Konta koja se koriste su: 
241 – Tekući račun (Na dugovnoj strani se knjiži iznos premije) 
201 – Potraživanje po osnovu premije neživotnog osiguranja (Na potražnoj strani se takođe knjiži iznos premije)


5. Knjiženje obračuna zarada i isplata zarada – ova promena se sastoji iz dva knjiženja. Prvo knjiženje se sastoji iz obračuna zarada. Konta koja su potrebna za ovo knjiženje su sledeća: 
Konto broj 550 – Troškovi zarada (Bruto zarada) 
Konto broj 450 – Obaveze za neto zarade 
Konto broj 451 – Obaveze za porez na zarade 
Konto broj 452 – Obaveze za doprinos na teret zaposlenog  
Napomena: Promena 1a) je obračun zarada na teret zaposlenog       
                 Promena 1b) je obračun zarada na teret poslodavca

Iznos koji je potreban za isplatu zarada je 47.074,86 (Ovaj iznos se dobije kada se saberu dugovne strane promene 1a i 1b) 

Drugi deo ovog knjiženja je isplata zarada. Konta koja su potrebna za ovo knjiženje su sledeća: 

Konto broj 453 – Obaveze za doprinos na teret poslodavca 

Konto broj 451 – Obaveze za porez na zarade 

Konto broj 452 – Obaveze za doprinos na teret zaposlenog 

Konto broj 450 – Obaveze za neto zarade 

Konto broj 241 – Tekući račun Konta obaveze (453, 451, 452, 450) se izmiruje na dugovnu stranu, a tekući račun (241) potražuje jer se zarada isplaćuje. Iznos na tekućem računu je ukupan iznos svih obaveza odnosno 47.074,86


6. Kada se plaćaju računi – ova promena se knjiži kada se plaćaju računi koji su nam pristigli. Konta koja se koriste su: 

Konto broj 541 – Troškovi goriva i energije (Struja i grejanje) 

Konto broj 548 – Troškovi neproizvodnih usluga (Telefon) 

Konto broj 241 – Tekući račun  


Kada plaćamo račun struje ili grejanje koristimo prvi konto (541) i ovaj konto duguje, a tekući račun (241) potražuje jer plaćamo obaveze i novac odlazi sa našeg računa. A kada plaćamo račun za telefon, koristimo drugi konto  (548) koji takođe duguje, a tekući račun (241) potražuje.   

Izvod iz banke

Izvod je hartija od vrednosti koju banka šalje preduzeću kada se dogode promene na njihovom tekućem računu. Preko izvoda stižu uplate svih računa na naš tekući račun, koji se pritom povećava, a takođe stižu i isplate sa našeg računa koji se pritom smanjuje.

Šta to izvod sadrži?